Света благоверна Јелена Балшић - кћи Лазара и Милице
Света благоверна Јелена Балшић - кћи Лазара и Милице
“ Надживевши сина и оба мужа (умрла је 1444), сахрањена је у цркви коју је, као ретко која жена, подигла себи за гробницу на острвцету Брезовици на Скадарском језеру – манастир Бешка. Изузетна по енергији и памети, била је то и по интелигенцији, о чему не мало сведочи њено писмо које је упутила своме духовнику Никону, а које је он, срећом, приложио уз Зборник написан за њу и приложен њеној цркви…
Нема у српској средњевековној књижевности писма које би било тако одуховљено, тако благо и умиљато као то писмо, које је кнегиња Јелена упутила своме духовнику. Овако она пише: “ Да зна твоја светиња, од како удостојих се Богом познати те, порадовах се весељем духовним. Но замало и кратко би нам виђење, да би ко рекао у зрцалу образ угледасмо, или у неки сан танак да сам била снесена“.
Таквих осећања и израза не може се наћи ни у ког писца из нашег средњег века. Да не буде забуне. Кнегиња Јелена није писац, још мање књижевник. Она је васпитана, интелигентна жена која уме састављати лепа писма, воли читати ваљане књиге и водити разговоре са духовним светом.– она је репрезентант, не књижевности, него просвећеног српског друштва у првој половини XIV века.“
( читајући изнова Милана Кашанина, Српску књижевност у Средњем веку, нашло се полазиште и надахнуће, 2018.г. за ову икону)
Задужбинарство – манастир Бешка:
Манастир Бешка датира из 14. вијека. цркву Св. Благовијести је подигла Јелена Балшић, кћер „светопочившег кнеза Лазара”, у 15. вијеку.
