Мој први иконостас, 1998-1999. год.
Мој први иконостас, 1998-1999. год.
Тешко да има веће части за онога ко иконопише.
Нећу никада заборавити доброту, љубав и подршку истинског оца Драге Убипариповића, старешине храма. Указавши ми поверење да осликам иконе на иконостасу црквице која ниче на непредвиђеном месту, усред војних и радничких зграда , отворио је преда мном поље и пут, давши ми могућност и прилику да живим од свог рада, заједно са својом породицом. Захваљујући томе моја су деца одрастала међу иконама, у окружењу које блажи душу. Има ли од тога шта лепше и здравије?
Истовремено, мала видиковачка богомоља постаје несагорива купина наде, непресушни извор љубави и учитељица вере за многе и многе душе.
Прилогом служећих пароха, честитих видиковачких породица, старица и омладине украшена је наша Црквица-утеха а њени верници остали нераскидиво повезани.
Од тада мој рад постаје захвална песма Богу, Његовој Пречистој Мајци и Његовим Светитељима.
