Захвална заувек:

Његовом Преосвештенству, еп.пакрачко-славонском г. Јовану, за све благослове, подршку и поверење, без којих ове иконе  не би настале, сестринству манастира Јасеновца, на челу са крстоносном игуманијом м. Серафимом, драгим пријатељима, Николи Борковићу и Драгославу Илићу из Бања Луке, као и г-дину Вељку Ђурићу Мишини, тадашњем директору Музеја Жртава геноцида, у Београду.

Без стрпљења, труда и молитава свих ових душа, мог малог приноса у Јасеновцу не би било и ја бих и даље одговарала себи: “ Ниси тамо никада отишла“.